Регионална конференција о државној помоћи: успешан први корак ка традицији
Дводневна конференција “Државна помоћ и економије Западног Балкана” која је први пут окупила представнике тела за контролу државне помоћи Западног Балкана, Европске комисије, Савета за заштиту конкуренције Литваније и еминентне европске стручњаке, одржана је у четвртак и петак, 26. и 27. септембра 2019. године у Београду. Око 100 учесника разматрало је изазове са којима се партнери са Западног Балкана суочавају у усклађивању правила државне помоћи са европским.
Конференцију је организовао пројекат “Подршка Комисији за контролу државне помоћи”, уз подршку Комисије која је и главни корисник пројекта.
Отварајући конференцију, државни секретар Министарства финансија Републике Србије Гојко Станивуковић изразио је задовољство што присуствује значајном скупу на коме су представници тела за контролу државне помоћи из целог региона, посебно због тога што се сви у региону суочавају са сличним изазовима када је у питању државна помоћ и усклађивање са стандардима Европске уније.
Он је најавио да ће се предлог новог закона о државној помоћи убрзо наћи пред посланицима. „Полазећи од свих препорука и сугестија, Министарство финансија је израдило Нацрт новог закона о контроли државне помоћи који је недавно усвојила Влада Републике Србије. Очекујемо да ће се врло брзо наћи пред посланицима Народне скупштине”, рекао је Станивуковић. Он је додао да је “коначни циљ коме је Република Србија у потпуности посвећена приступање унутрашњем тржишту Европске уније”.
“Надам се и верујем да ће овај вид регионалних конференција постати наша традиција која би омогућила сталну размену добре праксе и јачање административниих капацитета институција у региону”, закључио је Станивиковић.
Шеф операција Делегације Европске уније у Републици Србији Ингве Енгстром рекао је да је државна помоћ важан део преговарачког поглавља 8 (Политика конкуренције) у приступним преговорима, али такође и онај део у коме предстоји још доста како би се постигла пуна усклађеност са обавезама из Споразума о стабилизацији и придруживању и правним тековима Европске уније. “Иза тих захтева, наравно, јесте циљ да ваше економије постану функционалне тржишне економије, способне да се носе са притиском конкуренције и снагама тржишта у оквиру Европске уније”, рекао је Енгстром. “Према искуствима земаља које су завршиле процес приступања ЕУ, поглавље 8 је једно од најкључнијих и најтежих. Ми смо, наравно, посвећени томе да вас и убудуће подржавамо у овом процесу. Поздрављамо даљи напредак у раду на овом важном погављу”, додао је он.
Антонијевић: Изазови исти за све
Председник Комисије за контролу државне помоћи Владимир Антонијевић рекао је да су скупови и сарадња у региону око политике конкуренције чести, али не и око државне помоћи, иако у тој области сви у региону имају исте проблеме и изазове, што указују годишњи извештаји о напретку Европске комисије али и обавезе из ССП-а.
Антонијевић је рекао да су измене Закона о контроли државне помоћи биле потребне како би се осигурало унапређење инструмената који су на располагању Комисији, али и њено боље устројство и организациона структура, чиме би се испунило мерило за отварање преговора у оквиру Поглавља 8 које се односи на њену оперативну независност. Новим законом будућа комисија ће имати инструменте да изврши мониторинг, истакао је Антонијевић.
Вођа пројекта “Подршка Комисији за контролу државне помоћи” Радмила Михић рекла је да је један од приоритета пројекта био да у најранијој фази рада организује регионални скуп. “Прва регионална конференција о државној помоћи има два циља: подстицати и промовисати државне помоћи које развијају економије, унапређују раст и развој друштва и на најбољи начин користе новац пореских обвезника. Други циљ је покренути стварање регионалне мреже експерата“, рекла је она. Михић је истакла да “усклађивање правила државне помоћи са ЕУ правилима није циљ сам по себи”, већ да су суштина користи које грађани добијају усклађивањем – мање “пријатељске економије”, бољи економски услови и животни стандард.
Првог дана конференције, о систему контроле државне помоћи у Европској унији, као и о економичнијем приступу државној помоћи, говорио је Федон Николаидес, професор Универзитета у Мастрихту. Још један европски стручњак за ту област, професор Универзитета у Бирмингему Лука Рубини говорио је о изазовима ЕУ интеграција у области државне помоћи за земље у процесу приступања.
Председавајући Савета за заштиту конкуренције Републике Литваније Шарунас Кесераускас представио је изазове у области државне помоћи са којима се суочила Литванија након уласка у ЕУ. “Поштена конкуренција је основ тржишне привреде. Стога на првом месту треба да буде конкуренција, а не државна помоћ”, рекао је Кесераускас.
Европска комисија: Скуп од велике важности за регион
Отварајући други дан конференције, представница Европске комисије (Генералног директората за политику конкуренције) Аријана Подеста захвалила је пројекту и Комисији за државну помоћ на организовању скупа: “Верујемо да је он од велике важности за цео регион и надамо се да ће можда постати традиционалан, јер може донети велике користи”.
Подеста је истакла да је ефикасан систем контроле државне помоћи кључни корак на путу приступања Европској унији.
„За такав успостављен систем потребан је колективни напор који укључује све учеснике. Оперативно и независно тело за контролу државне помоћи је од основне важности. Међутим, како би било успешно, потребно је да има пуну подршку и свест давалаца помоћи, других регулаторних тела и привредних друштава, како корисника тако и конкурената“, рекла је она.
Професор Лука Рубини говорио је о фискалним мерама и државној помоћи, док је професор Федон Николаидес говорио о најзначајнијим регионалним питањима, као што је подршка аеродромима.
Представници тела за контролу државне помоћи Западног Балкана разменили су искуства током округлог стола “Изазови за институције државне помоћи и западнобалканска шесторка”. Први регионални скуп о државној помоћи окончан је дискусијом али и оценама више учесника да би за Западни Балкан било веома корисно да конференција постане традиционална.
