Regionalna konferencija o državnoj pomoći: uspešan prvi korak ka tradiciji
Dvodnevna konferencija “Državna pomoć i ekonomije Zapadnog Balkana” koja je prvi put okupila predstavnike tela za kontrolu državne pomoći Zapadnog Balkana, Evropske komisije, Saveta za zaštitu konkurencije Litvanije i eminentne evropske stručnjake, održana je u četvrtak i petak, 26. i 27. septembra 2019. godine u Beogradu. Oko 100 učesnika razmatralo je izazove sa kojima se partneri sa Zapadnog Balkana suočavaju u usklađivanju pravila državne pomoći sa evropskim.
Konferenciju je organizovao projekat “Podrška Komisiji za kontrolu državne pomoći”, uz podršku Komisije koja je i glavni korisnik projekta.
Otvarajući konferenciju, državni sekretar Ministarstva finansija Republike Srbije Gojko Stanivuković izrazio je zadovoljstvo što prisustvuje značajnom skupu na kome su predstavnici tela za kontrolu državne pomoći iz celog regiona, posebno zbog toga što se svi u regionu suočavaju sa sličnim izazovima kada je u pitanju državna pomoć i usklađivanje sa standardima Evropske unije.
On je najavio da će se predlog novog zakona o državnoj pomoći ubrzo naći pred poslanicima. „Polazeći od svih preporuka i sugestija, Ministarstvo finansija je izradilo Nacrt novog zakona o kontroli državne pomoći koji je nedavno usvojila Vlada Republike Srbije. Očekujemo da će se vrlo brzo naći pred poslanicima Narodne skupštine”, rekao je Stanivuković. On je dodao da je “konačni cilj kome je Republika Srbija u potpunosti posvećena pristupanje unutrašnjem tržištu Evropske unije”.
“Nadam se i verujem da će ovaj vid regionalnih konferencija postati naša tradicija koja bi omogućila stalnu razmenu dobre prakse i jačanje administrativniih kapaciteta institucija u regionu”, zaključio je Staniviković.
Šef operacija Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji Ingve Engstrom rekao je da je državna pomoć važan deo pregovaračkog poglavlja 8 (Politika konkurencije) u pristupnim pregovorima, ali takođe i onaj deo u kome predstoji još dosta kako bi se postigla puna usklađenost sa obavezama iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i pravnim tekovima Evropske unije. “Iza tih zahteva, naravno, jeste cilj da vaše ekonomije postanu funkcionalne tržišne ekonomije, sposobne da se nose sa pritiskom konkurencije i snagama tržišta u okviru Evropske unije”, rekao je Engstrom. “Prema iskustvimazemalja koje su završile proces pristupanja EU, poglavlje 8 je jedno od najključnijih i najtežih. Mi smo, naravno, posvećeni tome da vas i ubuduće podržavamo u ovom procesu. Pozdravljamo dalji napredak u radu na ovom važnom pogavlju”, dodao je on.
Antonijević: Izazovi isti za sve
Predsednik Komisije za kontrolu državne pomoći Vladimir Antonijević rekao je da su skupovi i saradnja u regionu oko politike konkurencije česti, ali ne i oko državne pomoći, iako u toj oblasti svi u regionu imaju iste probleme i izazove, što ukazuju godišnji izveštaji o napretku Evropske komisije ali i obaveze iz SSP-a.
Antonijević je rekao da su izmene Zakona o kontroli državne pomoći bile potrebne kako bi se osiguralo unapređenje instrumenata koji su na raspolaganju Komisiji, ali i njeno bolje ustrojstvo i organizaciona struktura, čime bi se ispunilo merilo za otvaranje pregovora u okviru Poglavlja 8 koje se odnosi na njenu operativnu nezavisnost. Novim zakonom buduća komisija će imati instrumente da izvrši monitoring, istakao je Antonijević.
Vođa projekta “Podrška Komisiji za kontrolu državne pomoći” Radmila Mihić rekla je da je jedan od prioriteta projekta bio da u najranijoj fazi rada organizuje regionalni skup. “Prva regionalna konferencija o državnoj pomoći ima dva cilja: podsticati i promovisati državne pomoći koje razvijaju ekonomije, unapređuju rast i razvoj društva i na najbolji način koriste novac poreskih obveznika. Drugi cilj je pokrenuti stvaranje regionalne mreže eksperata”, rekla je ona. Mihić je istakla da “usklađivanje pravila državne pomoći sa EU pravilima nije cilj sam po sebi”, već da su suština koristi koje građani dobijaju usklađivanjem – manje “prijateljske ekonomije”, bolji ekonomski uslovi i životni standard.
Prvog dana konferencije, o sistemu kontrole državne pomoći u Evropskoj uniji, kao i o ekonomičnijem pristupu državnoj pomoći, govorio je Fedon Nikolaides, profesor Univerziteta u Mastrihtu. Još jedan evropski stručnjak za tu oblast, profesor Univerziteta u Birmingemu Luka Rubini govorio je o izazovima EU integracija u oblasti državne pomoći za zemlje u procesu pristupanja.
Predsedavajući Saveta za zaštitu konkurencije Republike Litvanije Šarunas Keserauskas predstavio je izazove u oblasti državne pomoći sa kojima se suočila Litvanija nakon ulaska u EU. “Poštena konkurencija je osnov tržišne privrede. Stoga na prvom mestu treba da bude konkurencija, a ne državna pomoć”, rekao je Keserauskas.
Evropska komisija: Skup od velike važnosti za region
Otvarajući drugi dan konferencije, predstavnica Evropske komisije (Generalnog direktorata za politiku konkurencije) Arijana Podesta zahvalila je projektu i Komisiji za državnu pomoć na organizovanju skupa: “Verujemo da je on od velike važnosti za ceo region i nadamo se da će možda postati tradicionalan, jer može doneti velike koristi”.
Podesta je istakla da je efikasan sistem kontrole državne pomoći ključni korak na putu pristupanja Evropskoj uniji.
„Za takav uspostavljen sistem potreban je kolektivni napor koji uključuje sve učesnike. Operativno i nezavisno telo za kontrolu državne pomoći je od osnovne važnosti. Međutim, kako bi bilo uspešno, potrebno je da ima punu podršku i svest davalaca pomoći, drugih regulatornih tela i privrednih društava, kako korisnika tako i konkurenata“, rekla je ona.
Profesor Luka Rubini govorio je o fiskalnim merama i državnoj pomoći, dok je profesor Fedon Nikolaides govorio o najznačajnijim regionalnim pitanjima, kao što je podrška aerodromima.
Predstavnici tela za kontrolu državne pomoći Zapadnog Balkana razmenili su iskustva tokom okruglog stola “Izazovi za institucije državne pomoći i zapadnobalkanska šestorka”. Prvi regionalni skup o državnoj pomoći okončan je diskusijom ali i ocenama više učesnika da bi za Zapadni Balkan bilo veoma korisno da konferencija postane tradicionalna.
